Помоћ и савети

СОС ТЕЛЕФОН за подршку ученицима, наставницима и родитељима за време ванредног стања

0800/200-201

Шта треба знати о вирусу да би се смањио ризик од инфекције

Корона вирус или службено – Coronavirus (CoV) jе нови члан старе породице  корона вируса. Вируси ове породице изазивају болести респираторног система. Распон деловања је велик – од симптома обичне прехладе до опасних обољења као што су MERS-CoV (Middle East Respiratory Syndrome) и SARS-CoV ( Severe Acute Respiratory Syndrome).

Знаци инфекције укључују: повишену температуру, кашаљ, краћи дах и уопште, тешкоће са дисањем. У тежим случајевима, инфекција узрокује упалу плућа, отказивање рада бубрега и смрт.

Време инкубације (од тренутка заразе до појаве првих симптома) је од пет до преко двадесет дана. Ово је основни разлог зашто је ширење вируса тако брзо. Важан податак о овом вирусу је низак постотак смртности. Он погађа првенствено осетљиве делове популације – веома старе особе или млађе са историјом неке хроничне болести.

Део препорука за понашање клинике Mayo својим запосленим:

1) Ако вам цури нос, могуће да сте само прехлађени.

2) Овај вирус изазива сув кашаљ без цурења из носа.

3) Вирус није отпоран на високе температуре. Већ на температури од 27 C није више активан.

4) На металним предметима се задржава барем 12 сати, што значи да треба добро опрати руке после градског превоза или било које активности са металом у близини.

5) На тканинама се задржава између 6 и 12 часова. Уобичајено прање машином је довољно.

6) Пити топле напитке/воду је добро за све вирусне инфекције. Избегавати  напитке са ледом.

7) Осим темељнијег прања руку, препоручује се гргљање сланим раствором.

8) Бећ познато упозорење – не додиривати очи, нос и уста рукама за које нисмо сигурни да су чисте.

9) Осим алкохола (62-71%), 0,5% хидроген (H2O2) и 0,1% кућног избељивача брзо деактивирају вирус.

Свакако треба задржати смиреност и дисциплиновано примењивати прописане мере.

мр Сања Павловић, наставник екологије у ГШ

Реч психолога

До сада сте сви сигурно чули за нови  потенцијaлно опасни вирус Covid  19 (Корона). Светска здравствена организација је прогласила глобалну пандемију због ширења овог вируса свуда у свету и великог броја оболелих. Овај вирус је захватио и нашу земљу и због брзог ширења и пораста броја оболелих проглашено је ванредно стање. Тема овог текста неће бити сам вирус и медицинске и статистичке чињенице о вирусу, већ психолошки аспект целокупне ситуације и емоционалне реакције особа.Са обзиром да је новонастала ситуација ванредна нормално је за очекивати да код људи изазива различите реакције од којих су неке мање или више адаптибилне. Док су поједине особе потпуно незаинтересоване за целокупну ситуацију, недовљно информисане, не придржавају се препоручених мера и негирају опасност, друге су пак преоптерећене претраживањем информација о вирусу, претерано се придржавају прописаних мера (сваки час перу руке, нон стоп дезинфикују ствари по кући, сваки час мере температуру, праве претеране залихе хране…), што је праћено и високим нивоом страха или анксиозности (до нивоа панике). Међутим, ни једна од ових екстремних реакција није адаптибилна. Адаптибилна реакција на новонасталу ситуацију би била придржавање прописаних мера и информисање о вирусу из релевантних извора, али да то не заокупљује превише особу и омета је у обављању свакодневних обавеза (колико то дозвољава ванредна ситуација), као и без претеране бриге и страха и анксиозности.

Важно је да родитељи разговарају са децом о вирусу и целокупној ситуацији и пруже им одговарајуће информације. Ово је важно како за психолошко здравље деце (добијајући релевантне информације дете добија име за свој страх и „дозволу“ да прича на ту тему), као и физичко здравље (придржавање одговарајућих мера, мере превенције). Са децом средњошколског узраста је потребно причати као са одраслом особом, јер су на когнитивном нивоу довољно развијена. Деца осете психолошко стање родитеља и оно се преноси и на њих, зато је потребно да родитељи остану прибрани и смирени колико је то могуће. Родитељи би својим понашањем требало да буду позитиван модел деци, поготово у раздобљу адолесценције када су деца сколона да буду независна и ризично се понашају.

Поред самог страха да се не заразимо  од вируса други проблем је и изолација која може довести до појаве/ пораста депресивности и анксиозности код деце. Како би се ово спречило потребно је увести структуру и ритам у сваки дан ( нпр. време за оброк, учење, вежбање, кратке шетње у природи, дружење са породицом, кућне обавезе). Такође, вишак слободног времена може да се искористи на квалитетан начин. Неки од предлога су да се ово време искористи на читање књига, гледање филмова, шетње у природи, on line гледање представа које се приказују у позориштима( Народни позориште, Пинокио), on line  виртуалне посете музејима (Народни музеј, многи светски музеји), контакт са другарима преко друштвених мера. Битно је да се у овим тренутцима очува повезаност, деца могу да одржавају конкакт са вршњацима преко друштвених мрежа како би разменили осећања и ослободили се страха.

Важно је да у овом периоду не запоставимо своје здравље,  да се здраво хранимо, вежбамо, покушамо да снизимо ново стреса и обављамо свакодневне активности (за ученике:  учење, понављање лекција, израда домаћих задатака), како би се са нормализацијом ситуације што пре вратили нормалном функционисању.

Психолог: Нада Чутурило

Савети за учење

Драги ученици,

У новонасталој ситуацији вишак слободног времена искористите да радите на себи тако што ћете учити корисне ствари. Једна од њих веома битна и веома корисна је учење како се учи, тј. стицање навике учења.

Развијене навике учења омогућавају ефикасније учење, бољи школски успех, више времена за учење и више слободног времена за друге активности. Да би стекли радне навике треба да планирате време за учење и одмарање и да учите сваки дан у планирано време. Не избегавајте планиране активности и не одустајте од њих. Најбоље је да почнете одмах!

Обезбедите стално место за учење. Ако стално учите на истом месту то место ће временом да вас подсећати на учење. По могућству осмислите га тако да вам буде пријатно. Препоручује се да место буде осветљено, мирно (без телефона) и проветрено, са стварима које су неопходне за учење. Расклоните све што одвлачи пажњу. Најбоље је учити за столом, у седећем положају, на тврдој столици јер се тако одржава будност.

Направите план учења: кад, шта и којим редоследом ћете учити. Зашто је важно планирање? Када не планирамо учење бавимо се мање важним активностима и неретко не завршавамо битне обавезе. Препоручује се прављење плана на дневном и недељном нивоу.  Побрините се да план буде реалан и остварив. Планирајте довољно сна. Између учења два предмета требало би да постоји одмор. Битно је да пронађете темпо учења који вам одговара и да га се редовно придржавате.  Учењем  сваки дан у планираном термину стичете навику учења у исто време, тако да кад се приближава одређено време и ваше мисли ће вас подсећати на учење. Према неким истраживањима најуспешније се учи у периоду од 8-11 h пре подне и 14 -18 h после подне. Правите паузе током учења јер се тако боље учи. Најбоље је учити 45 минута (као школски час), па направити паузу од 5-10 минута. Не правите паузе дуже од 20 минута јер je након дугих пауза потребно поново загревати мозак па сте тако враћате на почетку учења.

Пре учења, брзим прегледом градива добићете представу о ономе шта ћете учити. Детаљније погледајте увод, наслове, поднаслове, садржај, предговор и закључак. Обратите пажњу на слике, илустрације, графиконе, табеле и сл. Током прегледа градива постављајте себи питања и подпитања о чему се  ради у лекцији. Наслове и поднаслове претварајте у питања (нпр. наслов: „Врсте кретања” преформулишете у питање „Које су врсте кретања?”). Касније, током учења тражите одговоре на питања. Тако ћете одржавати пажњу.

Након прегледа градива пажљиво читајте целу лекцију. Тражите одговоре на постављена питања. То ће вам помоћи да схватите шта је важно. Повезујте са оним што већ знате и са ставрима из свакодневног живота. Када наиђете на теже делове успорите читање и пажљиво их простудирајте. Током другог читања, тј. када схватите смисао лекције и можете да разликујете битно од небитног, подвлачите само главне идеје и стручне речи које би требало запамтити. Обрате пажњу на оно што је болдирано. Кад завршите проучавање можете направити своју кратку скицу лекције издвајањем најбитнијих теза. Обавезно разјасните непознате речи. Потражите додатна објашњења на интернету, другим књигама, од наставника и другара. Не учите без разумевања. Такво учење је тешко, а научено се брзо заборавља. Ако треба нешто тешко да запамтите или научите напамет као што су формуле, неправилни глаголи, и сл. напшите и залепите по соби или на другим местима у кући па ћете у пролазу моћи да понављате. Користите: асоцијације, визуелизације (замишљајте оно што учите), цртање. Брже ћете запамтити, а при понављању је довољно да баците поглед и да се присетите.

Када схватите смисао градива почните са  преслишавањем. Лекцију поделите на  поглавља, па кад научите  поглавље поновите га. Како одмичете са учењем лекције враћајте се и понављајте претходне делове. Понављање вам помаже да учврстите знање и  да препознате делове градива које је потребно још учити. Ако вам је потребно подсећање нисте  сасвим овладали градивом. Ту се ради о препознавању, тј. лажном утиску да знате. То може да вас доведе у многима познату ситуацију: „Али кад  сам учио/ла све сам знао/ла!”. Приликом преслишавања замишљајте питања која би наставник могао да вам постави. Гласним преслишавањем вежбате усмено изражавање. Научили сте када знате да поновите лекцију својим речима без гледања у белешке.

На крају још једном погледајте и размотрите градиво које сте учили. Одговорите на себи постављена питања. Додатно се задражите на оним деловима који су били тежи при првом читању. Ако приметите да не знате можете поново да прочитате лекцију. Завршним прегледом градива можда ћете уочити још неке ствари које нисте раније приметили.

Док сте одморни прво учите теже градиво. Међутим, ако нерадо учите и мислите да ви то не можете и да учење није за вас, почните са лакшим градивом и учењем краћих делова. Тако ћете постићи мале успехе на почетку и видети да учење и није тако страшно.

Не учите сличне предмете један за другим да не помешате градиво. Избегавајте кампањско учење. Теже лекције које садрже више информација поделите на делове и учите део по део. Учење таквих лекција можете да распоредите на више дана. И још нешто, храбрите сами себе!

После успешног учења наградите се нечим што вам прија и волите. Можете да слушате музику, контактирате другаре, погледате омиљену серију, филм, виртуелно посетите музеј…

Педагог: Душанка Недељковић

Отворене телефонске линије у циљу очувања менталног здравља у условима епидемије