Category Archives: Psihosocijalna pomoć

Pomoć i saveti

SOS TELEFON za podršku učenicima, nastavnicima i roditeljima za vreme vanrednog stanja

0800/200-201

Šta treba znati o virusu da bi se smanjio rizik od infekcije

Korona virus ili službeno – Coronavirus (CoV) je novi član stare porodice  korona virusa. Virusi ove porodice izazivaju bolesti respiratornog sistema. Raspon delovanja je velik – od simptoma obične prehlade do opasnih oboljenja kao što su MERS-CoV (Middle East Respiratory Syndrome) i SARS-CoV ( Severe Acute Respiratory Syndrome).

Znaci infekcije uključuju: povišenu temperaturu, kašalj, kraći dah i uopšte, teškoće sa disanjem. U težim slučajevima, infekcija uzrokuje upalu pluća, otkazivanje rada bubrega i smrt.

Vreme inkubacije (od trenutka zaraze do pojave prvih simptoma) je od pet do preko dvadeset dana. Ovo je osnovni razlog zašto je širenje virusa tako brzo. Važan podatak o ovom virusu je nizak postotak smrtnosti. On pogađa prvenstveno osetljive delove populacije – veoma stare osobe ili mlađe sa istorijom neke hronične bolesti.

Deo preporuka za ponašanje klinike Mayo svojim zaposlenim:

1) Ako vam curi nos, moguće da ste samo prehlađeni.

2) Ovaj virus izaziva suv kašalj bez curenja iz nosa.

3) Virus nije otporan na visoke temperature. Već na temperaturi od 27 C nije više aktivan.

4) Na metalnim predmetima se zadržava barem 12 sati, što znači da treba dobro oprati ruke posle gradskog prevoza ili bilo koje aktivnosti sa metalom u blizini.

5) Na tkaninama se zadržava između 6 i 12 časova. Uobičajeno pranje mašinom je dovoljno.

6) Piti tople napitke/vodu je dobro za sve virusne infekcije. Izbegavati  napitke sa ledom.

7) Osim temeljnijeg pranja ruku, preporučuje se grgljanje slanim rastvorom.

8) Beć poznato upozorenje – ne dodirivati oči, nos i usta rukama za koje nismo sigurni da su čiste.

9) Osim alkohola (62-71%), 0,5% hidrogen (H2O2) i 0,1% kućnog izbeljivača brzo deaktiviraju virus.

Svakako treba zadržati smirenost i disciplinovano primenjivati propisane mere.

mr Sanja Pavlović, nastavnik ekologije u GŠ

Reč psihologa

Do sada ste svi sigurno čuli za novi  potencijalno opasni virus Covid  19 (Korona). Svetska zdravstvena organizacija je proglasila globalnu pandemiju zbog širenja ovog virusa svuda u svetu i velikog broja obolelih. Ovaj virus je zahvatio i našu zemlju i zbog brzog širenja i porasta broja obolelih proglašeno je vanredno stanje. Tema ovog teksta neće biti sam virus i medicinske i statističke činjenice o virusu, već psihološki aspekt celokupne situacije i emocionalne reakcije osoba.Sa obzirom da je novonastala situacija vanredna normalno je za očekivati da kod ljudi izaziva različite reakcije od kojih su neke manje ili više adaptibilne. Dok su pojedine osobe potpuno nezainteresovane za celokupnu situaciju, nedovljno informisane, ne pridržavaju se preporučenih mera i negiraju opasnost, druge su pak preopterećene pretraživanjem informacija o virusu, preterano se pridržavaju propisanih mera (svaki čas peru ruke, non stop dezinfikuju stvari po kući, svaki čas mere temperaturu, prave preterane zalihe hrane…), što je praćeno i visokim nivoom straha ili anksioznosti (do nivoa panike). Međutim, ni jedna od ovih ekstremnih reakcija nije adaptibilna. Adaptibilna reakcija na novonastalu situaciju bi bila pridržavanje propisanih mera i informisanje o virusu iz relevantnih izvora, ali da to ne zaokupljuje previše osobu i ometa je u obavljanju svakodnevnih obaveza (koliko to dozvoljava vanredna situacija), kao i bez preterane brige i straha i anksioznosti.

Važno je da roditelji razgovaraju sa decom o virusu i celokupnoj situaciji i pruže im odgovarajuće informacije. Ovo je važno kako za psihološko zdravlje dece (dobijajući relevantne informacije dete dobija ime za svoj strah i „dozvolu“ da priča na tu temu), kao i fizičko zdravlje (pridržavanje odgovarajućih mera, mere prevencije). Sa decom srednjoškolskog uzrasta je potrebno pričati kao sa odraslom osobom, jer su na kognitivnom nivou dovoljno razvijena. Deca osete psihološko stanje roditelja i ono se prenosi i na njih, zato je potrebno da roditelji ostanu pribrani i smireni koliko je to moguće. Roditelji bi svojim ponašanjem trebalo da budu pozitivan model deci, pogotovo u razdoblju adolescencije kada su deca skolona da budu nezavisna i rizično se ponašaju.

Pored samog straha da se ne zarazimo  od virusa drugi problem je i izolacija koja može dovesti do pojave/ porasta depresivnosti i anksioznosti kod dece. Kako bi se ovo sprečilo potrebno je uvesti strukturu i ritam u svaki dan ( npr. vreme za obrok, učenje, vežbanje, kratke šetnje u prirodi, druženje sa porodicom, kućne obaveze). Takođe, višak slobodnog vremena može da se iskoristi na kvalitetan način. Neki od predloga su da se ovo vreme iskoristi na čitanje knjiga, gledanje filmova, šetnje u prirodi, on line gledanje predstava koje se prikazuju u pozorištima( Narodni pozorište, Pinokio), on line  virtualne posete muzejima (Narodni muzej, mnogi svetski muzeji), kontakt sa drugarima preko društvenih mera. Bitno je da se u ovim trenutcima očuva povezanost, deca mogu da održavaju konkakt sa vršnjacima preko društvenih mreža kako bi razmenili osećanja i oslobodili se straha.

Važno je da u ovom periodu ne zapostavimo svoje zdravlje,  da se zdravo hranimo, vežbamo, pokušamo da snizimo novo stresa i obavljamo svakodnevne aktivnosti (za učenike:  učenje, ponavljanje lekcija, izrada domaćih zadataka), kako bi se sa normalizacijom situacije što pre vratili normalnom funkcionisanju.

Psiholog: Nada Čuturilo

Saveti za učenje

Dragi učenici,

U novonastaloj situaciji višak slobodnog vremena iskoristite da radite na sebi tako što ćete učiti korisne stvari. Jedna od njih veoma bitna i veoma korisna je učenje kako se uči, tj. sticanje navike učenja.

Razvijene navike učenja omogućavaju efikasnije učenje, bolji školski uspeh, više vremena za učenje i više slobodnog vremena za druge aktivnosti. Da bi stekli radne navike treba da planirate vreme za učenje i odmaranje i da učite svaki dan u planirano vreme. Ne izbegavajte planirane aktivnosti i ne odustajte od njih. Najbolje je da počnete odmah!

Obezbedite stalno mesto za učenje. Ako stalno učite na istom mestu to mesto će vremenom da vas podsećati na učenje. Po mogućstvu osmislite ga tako da vam bude prijatno. Preporučuje se da mesto bude osvetljeno, mirno (bez telefona) i provetreno, sa stvarima koje su neophodne za učenje. Rasklonite sve što odvlači pažnju. Najbolje je učiti za stolom, u sedećem položaju, na tvrdoj stolici jer se tako održava budnost.

Napravite plan učenja: kad, šta i kojim redosledom ćete učiti. Zašto je važno planiranje? Kada ne planiramo učenje bavimo se manje važnim aktivnostima i neretko ne završavamo bitne obaveze. Preporučuje se pravljenje plana na dnevnom i nedeljnom nivou.  Pobrinite se da plan bude realan i ostvariv. Planirajte dovoljno sna. Između učenja dva predmeta trebalo bi da postoji odmor. Bitno je da pronađete tempo učenja koji vam odgovara i da ga se redovno pridržavate.  Učenjem  svaki dan u planiranom terminu stičete naviku učenja u isto vreme, tako da kad se približava određeno vreme i vaše misli će vas podsećati na učenje. Prema nekim istraživanjima najuspešnije se uči u periodu od 8-11 h pre podne i 14 -18 h posle podne. Pravite pauze tokom učenja jer se tako bolje uči. Najbolje je učiti 45 minuta (kao školski čas), pa napraviti pauzu od 5-10 minuta. Ne pravite pauze duže od 20 minuta jer je nakon dugih pauza potrebno ponovo zagrevati mozak pa ste tako vraćate na početku učenja.

Pre učenja, brzim pregledom gradiva dobićete predstavu o onome šta ćete učiti. Detaljnije pogledajte uvod, naslove, podnaslove, sadržaj, predgovor i zaključak. Obratite pažnju na slike, ilustracije, grafikone, tabele i sl. Tokom pregleda gradiva postavljajte sebi pitanja i podpitanja o čemu se  radi u lekciji. Naslove i podnaslove pretvarajte u pitanja (npr. naslov: „Vrste kretanja” preformulišete u pitanje „Koje su vrste kretanja?”). Kasnije, tokom učenja tražite odgovore na pitanja. Tako ćete održavati pažnju.

Nakon pregleda gradiva pažljivo čitajte celu lekciju. Tražite odgovore na postavljena pitanja. To će vam pomoći da shvatite šta je važno. Povezujte sa onim što već znate i sa stavrima iz svakodnevnog života. Kada naiđete na teže delove usporite čitanje i pažljivo ih prostudirajte. Tokom drugog čitanja, tj. kada shvatite smisao lekcije i možete da razlikujete bitno od nebitnog, podvlačite samo glavne ideje i stručne reči koje bi trebalo zapamtiti. Obrate pažnju na ono što je boldirano. Kad završite proučavanje možete napraviti svoju kratku skicu lekcije izdvajanjem najbitnijih teza. Obavezno razjasnite nepoznate reči. Potražite dodatna objašnjenja na internetu, drugim knjigama, od nastavnika i drugara. Ne učite bez razumevanja. Takvo učenje je teško, a naučeno se brzo zaboravlja. Ako treba nešto teško da zapamtite ili naučite napamet kao što su formule, nepravilni glagoli, i sl. napšite i zalepite po sobi ili na drugim mestima u kući pa ćete u prolazu moći da ponavljate. Koristite: asocijacije, vizuelizacije (zamišljajte ono što učite), crtanje. Brže ćete zapamtiti, a pri ponavljanju je dovoljno da bacite pogled i da se prisetite.

Kada shvatite smisao gradiva počnite sa  preslišavanjem. Lekciju podelite na  poglavlja, pa kad naučite  poglavlje ponovite ga. Kako odmičete sa učenjem lekcije vraćajte se i ponavljajte prethodne delove. Ponavljanje vam pomaže da učvrstite znanje i  da prepoznate delove gradiva koje je potrebno još učiti. Ako vam je potrebno podsećanje niste  sasvim ovladali gradivom. Tu se radi o prepoznavanju, tj. lažnom utisku da znate. To može da vas dovede u mnogima poznatu situaciju: „Ali kad  sam učio/la sve sam znao/la!”. Prilikom preslišavanja zamišljajte pitanja koja bi nastavnik mogao da vam postavi. Glasnim preslišavanjem vežbate usmeno izražavanje. Naučili ste kada znate da ponovite lekciju svojim rečima bez gledanja u beleške.

Na kraju još jednom pogledajte i razmotrite gradivo koje ste učili. Odgovorite na sebi postavljena pitanja. Dodatno se zadražite na onim delovima koji su bili teži pri prvom čitanju. Ako primetite da ne znate možete ponovo da pročitate lekciju. Završnim pregledom gradiva možda ćete uočiti još neke stvari koje niste ranije primetili.

Dok ste odmorni prvo učite teže gradivo. Međutim, ako nerado učite i mislite da vi to ne možete i da učenje nije za vas, počnite sa lakšim gradivom i učenjem kraćih delova. Tako ćete postići male uspehe na početku i videti da učenje i nije tako strašno.

Ne učite slične predmete jedan za drugim da ne pomešate gradivo. Izbegavajte kampanjsko učenje. Teže lekcije koje sadrže više informacija podelite na delove i učite deo po deo. Učenje takvih lekcija možete da rasporedite na više dana. I još nešto, hrabrite sami sebe!

Posle uspešnog učenja nagradite se nečim što vam prija i volite. Možete da slušate muziku, kontaktirate drugare, pogledate omiljenu seriju, film, virtuelno posetite muzej…

Pedagog: Dušanka Nedeljković

Otvorene telefonske linije u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u uslovima epidemije